4 расистичка стереотипа холивудских филмова који су неприхватљиви у „индијским сценама“
Захваљујући масовном становништву Индије, свака филмска продукцијска кућа на свету покушава да укључи наше 'културе' у своје филмове како би нас навела да их повежемо и гледамо изнова и изнова.
Један од највећих примера овог феномена је Марвел Студиос, који је одговоран за стварање неких од најзанимљивијих и најзабавнијих филмова у 21. веку под кишобраном који Марвел Цинематиц Универсе је.
Такође прочитајте: 5 индијских референци направљених у МЦУ
Имајући то у виду, постоји више расних стереотипа и клишеа, холивудски филмови и ситкоми настављају да се приказују на екрану који су неприхватљиви. Ево њих четири:
1. Увек са сиротињским четвртима
колико је времена потребно за пешачење пацифичком северозападном стазом
Да, Индија има један од највећих азијских сиромашних насељаДхарави, Мумбаи али то не значи да сви ми живимо у њима.
2012. када Осветници први пут представио Бруцеа Баннера у МЦУ-у, његова локација је откривена Натасха Романофф-у као сиротињске четврти Колкате и наишла је на пуно критика индијске филмске индустрије и то с правом.
Колката има богату културу и наслеђе, а редитељ би то требало да поштује. Постоје две сцене о Индији, а приказују само сиротињске четврти ', рекао је глумац Ритупарна Сенгупта Хиндустан Тимес . „То је могло да се уради и са бољим укусом.“
полица стабилна храна за камповање
2. Зашто жути филтер?
Овај проблем је много већи од Индије. Већина азијских земаља, укључујући Индију, Пакистан и Бангладеш, претрпеле су ефекат „жутог филтера“ у бројним холивудским филмовима. Најновији и најистакнутији од таквих филмова јеНетфликова екстракција.
Иако се чини да су сцене снимљене у Аустралији уобичајена нијанса, остатак филма који је требало да се налази у Бангладешу (али је снимљен у више азијских земаља) дошао је са презасићеним жутим тоном.
Овај жути филтер користи се за приказ топле и тропске климе, али такође чини да околина изгледа ружније и нездравије. Према Матадор Нетворк , овај филтер користе амерички филмови за приказивање земаља које су стереотипно осиромашене, загађене или ратне зоне (или све три).
3. Индијски момци са невероватним језивим нагласком
Прекретница у стереотипу о „смешном индијском нагласку“ може се пратити до 25. фебруара 1990. годинеСимпсонови увели су Апу наранџасте боје са најгаднијим нагласком, у њихов, иначе свежуто свемир коже људи.
Још је горе што је то био белац, Ханк Азариа, који је снимио глас за наводно индијског лика. Прошло је више од 30 година и именован је јебени документарни филм комичара Харија Кондаболуа Проблем са Апу да би коначно преболео ово питање 2020. године када је Азариа добровољно напустио место Апуовог уметника гласа.
отровне биљке у јужној Калифорнији
Једном када сам схватио да је то начин на који се мисли на овај лик, једноставно више нисам желео да учествујем у њему.
- Тхе Нев Иорк Тимес (@нитимес) 25. фебруара 2020
Ханк Азариа каже да више неће играти Апу-ов лик Симпсона, који је критикован као понижавајући стереотип. хттпс://т.цо/мгР0Мвф9Л4
Лик Кунал Наииар у Теорија Великог праска , Рајесх Коотхраппали био је још један случај шетајуће куће стереотипа. Индијанац који не може да разговара са женама јер је превише нервозан и треба му алкохол да отвори уста, који долази из куће верника у уговореном браку и чија је кућа родитеља, иако виђена кроз Рајев екран рачунара, пуна мандале у позадини.
4. Стрип:
Током деценија, начин на који неко из одређене државе говори или изгледа, очигледно је имао много везе са приказом њиховог лика у холивудским филмовима.
го гирл пее тоол ревиевс
Французов акценат се сматра секси, Африканци се виде као моћни и моћни, Руси су увек безобразни и жилави негативци, а оног тренутка када се индијски момак поздрави, људи падају на под и смеју се.
Иако су Апу и Рај Коотхраппали у употреби годинама, један од највећих додатака овој категорији стигао је 2016. године са Раином Реинолдсом Деадпоол упознајући нас са Допиндером који је, изненађење изненађења, фрустрирана, несигурна вожња кабином са невероватно дебелим нагласком.
Свакако, енглеска филмска индустрија током година постала је пуно инклузивнија и расно осетљива од времена када Индиана Јонес анд тхе Темпле оф Доом изашао у којем су наши краљеви виђени како једу змије пуњене мањим змијама, пију шољу супе од очних јабучица и наслађују се замрзнутим мајмунским мозговима за десерт.
Рекавши то, меки и „случајни“ расизам наставља да нађе пут до сребрног екрана с времена на време, а режисери и продуценти дрско покушавају да га пренесу као „уобичајен“, дајући додатну тежину постојећим стереотипима против Индије и то је неприхватљиво.
Шта мислите о томе?
Започните разговор, а не ватру. Објавите с љубазношћу.
Постави коментар
